Kina ruši američku dominaciju u Iraku kroz razvoj jedne od najvećih svetskih luka Fao
Da li je na pomolu novi, inovativniji Hladni rat i kraj američke dominacije? Od bunkera u Bagdadu i 800 miliona dolara za 'tvrđavu' u Erbilu do kineskih "nevidljivih" baza na Pacifiku i kontroverzne ambasade u Londonu. Ko je novi diplomatski vladar?
U Bagdadu se 2026. moć i sila i dalje pišu američkim rečima, ali se bezbednost, obrazovanje i kretanje mere kineskim algoritmima i asfaltom. Dok Vašington drži prst na obaraču u Hariru, Peking potpisuje ugovore za uticaj za narednih 50 godina u Iraku. Dok baza Harir strahuje od iranskih raketa, na jugu Iraka gde se pustinja spaja sa Persijskim zalivom, bruje kineske bušilice. Dok se Amerika bavila dometom raketa, Kina je sprovela najuspešniju „opsadu“ u modernoj istoriji bez ijednog ispaljenog metka. Istisnula je zapadne gigante poput Ekson Mobila i Britiš Petroleuma sa polja Majnun i Rumaila. Kako? Lukom Fao.
Velika luka Fao
Tamo gde su nekada stajale zastave zapadnih korporacija kao simboli „oslobođenja“ nakon 2003. godine, danas vijore zastave Kineske nacionalne naftne korporacije (CNPC) i Kineske nacionalne korporacije za naftu na moru (CNOOC). Vrhunac kineskog uticaja ipak nije nafta, već Velika luka Fao (Al-Faw, Grand Faw Port). Kineska „opsada“ iračkih energenata dobila je svoju logističku bazu koja, baš kao i luke u Pakistanu ili Kambodži, na papiru služi trgovini. U praksi predstavlja pulsirajuću kinesku diplomatiju u srcu energetskog čvorišta sveta. Bez obzira na to što je primarni izvođač južnokorejski Daevu, jer je Kina ta koja ovaj projekat integriše u svoj „Pojas i put“.
Luka, početna tačka projekta „Razvojni put“ (Development Road) će biti jedna od najvećih na svetu. Sa gazom od skoro 20 metara koja omogućava i najtežim brodovima da pristanu. To znači da može brzo da se prilagodi i za podršku ratnoj mornarici, između ostalih i kineskoj. Fao, koja vredi 17 milijardi dolara, povezuje Irak sa kineskim „Pomorskim putem svile“, sa Turskom i Evropom železnicom i autoputevima. Direktno zaobilazeći Suecki kanal. Kina ovim projektom pretvara Irak u kopneni most. Tako čini američku pomorsku blokadu u Malajskom prolazu besmislenom.
Odlazak Ekson Mobila, simbolički kraj američke energetske ere
Američki gigant Ekson Mobil je 1. januara 2024. zvanično predao operativno vođstvo na polju Zapadna Kurna1 kineskoj kompaniji Petro Čajna. Ona je preuzela udeo prethodne kompanije sa modelom bez postavljanja političkih uslova. Dok je Ekson tražio garancije od Vašingtona i Bagdada za bezbednost, Kinezi su jednostavno doveli svoje radnike. Podigli su kampove i počeli da buše. To je Iraku poslalo poruku: Zapad donosi komplikacije, Istok rešenja i novac. I ne samo to – Ekson je decenijama bio nezamenjiv zbog tzv. EOR tehnologije (tercijarno dobijanje nafte). To je komplikovani način kojim se cedi poslednja kap nafte iz starih polja. I to znači da je i Kina sada dostigla tehnološki nivo koji je nekada bio isključivo američki monopol. To je ključni dokaz da Amerika više nije tehnološki superiorna u energetici.
Ovo polje je jedno od najvećih na svetu sa rezervama većim od 20 milijardi barela. Odlaskom Eksona, Amerika je praktično ostala bez ijednog velikog projekta na jugu Iraka. Ostavlja Kinu kao apsolutnog gospodara ovog dela Iraka. Zanimljivo je da je krajem 2025. Irak pozvao Ekson Mobil da se vrati, ali ne da vadi naftu, već da modernizuje infrastrukturu i gradi skladišta u Singapuru. Deluje da ih Irak sada vidi više kao propratni servis nego kao strateškog partnera.
Škole protiv baza
Kina je u Iraku uvela inovativan model plaćanja koji SAD ne mogu da prate. To je sporazum „Nafta za infrastrukturu“ (Oil-for-Projects). Irak plaća Kinezima u barelima nafte kako bi gradili škole, puteve i luke. To je zatvoren krug u kojem dolar (i američki uticaj) postaje suvišan. Sada već bivši irački premijer Muhamed Šia al-Sudani je u aprilu 2025. svečano proglasio potpuni završetak prve faze od 1.000 model-škola. Tokom 2025. predate su poslednje velike grupe škola u provincijama Bagdad (93 škole), Majsan (52) i Divanija (61). Druga faza, koja predviđa izgradnju dodatnih 3.000 škola, zvanično je ušla u fazu implementacije krajem 2025.
Irak je u avgustu 2025. povećao isporuke sirove nafte Kini sa 100.000 na 150.000 barela dnevno kako bi finansirao ovaj prošireni investicioni ciklus, vredan oko dve milijarde dolara godišnje.
Aerodrom, autoput, termoelektrana
| Izgradnja Međunarodnog aerodroma Nasirija (projekat kineskog giganta CSCEC) ušla je u završnu fazu operativnog testiranja nakon što je krajem 2025. završen više od 70%. Osim modernog terminala i kontrolnog tornja, Kinezi su izgradili i hotel sa četiri zvezdice i autoput od 25 km koji aerodrom spaja sa gradom, čime Nasirija postaje logistički centar južnog Iraka. U provinciji Karbala, kineska kompanija CITIC gradi jednu od najvećih termoelektrana u zemlji Al-Kairat. PowerChina je započela izgradnju prve faze džinovskog solarnog parka kapaciteta 2.000 MW. Ovaj projekat, planiran u više faza tokom 2026. i 2027. godine, predstavlja pokušaj Kine da postane lider i u iračkoj „zelenoj“ tranziciji. Kineska kompanija CSCEC započela je izgradnju masovnog zdravstvenog kompleksa poznatog kao „Medical City“ u provinciji Di Kar. U januaru 2026. godine, PowerChina je potpisala jedan od najvažnijih ugovora decenije – izgradnju postrojenja za desalinizaciju morske vode u Basri (ugovor vredan oko 2,4 milijarde dolara). Kina gradi i moderne stambene komplekse poput „Akoya 3“ u Bagdadu. Obuhvata blizu 1.000 luksuznih stambenih jedinica. Ovi projekti često dolaze u paketu sa tržnim centrima i rekreativnim zonama, menjajući urbanu vizuru iračkih gradova. |
Juan
Razmena Kine i Iraka dostigla je 54 milijarde dolara u 2024. godini. Prema najnovnijim podacima, i u ovoj godini se očekuje sličan trend, nakon blagog pada u 2025. Irak je postao treći najveći izvor sirove nafte za Kinu. Kineski izvoz u Irak premašio je 17 milijardi dolara u 2025. godini. To je porast od 57% u odnosu na 2020. godinu. Kao ključni korak u smanjenju zavisnosti od američkog finansijskog sistema, Centralna banka Iraka uvela je direktno plaćanje privatnog uvoza iz Kine u juanima što omogućava iračkim trgovcima brži protok robe bez direktnog uticaja restrikcija koje nameće američki trezor.
Safe City i Huavei: Bagdad pod kineskim okom
Kompanija Huavei u Bagdadu ne prodaje samo rutere već instalira „Safe City Solution“ (rešenje za siguran grad). To je projekat koji je počeo u kvartu Karada, a planiran je da pokrije čitavu prestonicu sa više od 20.000 kamera. Ove kamere nisu obični snimači, već kroz veštačku inteligenciju prepoznaju lica u realnom vremenu. Dok su američki kontrolni punktovi vidljivi, spori i iritantni za građane, Huavei nudi nevidljive digitalne punktove. Paradoks je u tome što iračka država sada zavisi od kineskog koda da bi održala red u sopstvenom glavnom gradu. Kina promoviše tezu da je Huavei „nervni sistem“ modernog grada. To u Bagdadu podrazumeva klaud centre za iračke banke i vladine institucije. Takođe, podaci o finansijama i građanima Iraka više ne prolaze kroz zapadne servere, već se skladište i obrađuju na kineskoj opremi.
Saradnja kompanije Huavei sa lokalnim operaterom Azijasel donela je prvi inteligentni IP mrežni sistem u regionu. Infrastrukturu koja omogućava pametne gradove, dronove za inspekciju i digitalnu ekonomiju. Sve ono što američke baze ne mogu da pruže lokalnom stanovništvu. Kina nije morala da sruši zidove američkih baza, ona je jednostavno izgradila digitalni svet oko njih. Čineći te baze tehnološkim ostrvima u kineskom okeanu podataka.
Peking tu ne staje. Dok se u Iraku američka moć topi u naftnim poljima Majnuna i gubi u hodnicima kineskih škola, na Pacifiku se grade nova utvrđenja. U kambodžanskoj bazi Ream, Džibutiju, na Solomonskim ostrvima. Jedan tajni potpis na papiru učinio je više za kinesku projekciju sile nego decenije američkog patroliranja.
Od iračkih 5G mreža do pacifičkih laguna, nova arhitektura moći i diplomatije se promenila.